Schroth metoda

Deformiteti kičmenog stuba spadaju u najčešće zdravstvene tegobe sa kojima se suočavaju deca školskog uzrasta, ali mogu biti prisutni i kod odraslih. Prema statistici, više od 15% učenika u Srbji ima neki deformitet kičme. Ekspanzija ovog problema nastala je usled slabije pokretljivosti i nepravilnog držanja tela koje je prisutno kod oko 19% dece školskog uzrasta.Problem se obično javlja kao posledica loših navika, nepravilnog sedenja, previše vremena provedenog za kompjuterom i ispred televizora, može da nastane i zbog preteških školskih torbi. I sve to je praćeno nedovoljnim fizičkim aktivnostima. (Jedna od posledica može biti i išijas). Za decu u periodu aktivnog rasta i razvoja veoma je važna rekreacija, igre na otvorenom, bavljenje nekim bazičnim sportom, korektivna gimnastika.

Promene na kičemnom stubu mogu biti strukturalne ili funkcionalne.

Strukturalna skolioza je praćena rotacijom pršljenova nastalom usled nejednakog opterećenja. U fazi intenzivnog razvoja i rasta problem postaje izraženiji. Tada se mogu javiti poremećaji mekog tkiva – mišića i ligamenata koji obavijaju kičmeni stub. U tom slučaju korekcija biva dodatno otežana.

Funkcionalna skolioza (skoliotično držanje) nije nastala promenom na pršljenovima, već je izazvana nekim drugim problemom u organizmu, poput poremećaja tonusa mišića, nejednake dužine leve i desne noge, nekih neuroloških tegoba. Međutim, funkcionalna skolioza je najčešće posledica lošeg držanja koje preti da preraste u strukturalnu skoliozu. Zato lekari savetuju da deca sa funkcionalnom skoliozom primenjuju preventivne vežbe.

Veoma je važno da roditelji posmatraju svoje dete, naročito u razdoblju ubrzanog rasta i razvoja. Tako na vreme mogu da uoče promene u držanju tela. A kako prepoznati skoliozu?

Zavisno od bočnog zakrivljenja, skolioza se različito ispoljava. Kada dete stoji, na prisustvo skolioze ukazuju sledeći faktori:

• nejednaka visina levog i desnog ramena;
• kada su ruke uz telo, razmak između jedne ruke i tela je veći u odnosu na razmak između druge ruke i tela;
• veća izraženost jedne lopatice;
• veća visina jednog kuka ili njegovo iskrivljenje u stranu;
• veća dužina jedne u odnosu na drugu nogu;
• asimetričnost struka.

Dakle, najvažnije je javiti se na vreme lekaru, jer blaži oblici mogu uspešno da se leče osmišljenim vežbama i pod nadzorom stručnjaka.

Scrhoth metoda je najkompletnija metoda u lečenju skolioze kojom su obuhvaćeni svi aspekti zakrljivljenja kičme. To je sistem vežbi koje se sprovode u okviru kineziterapije, a prilagođene su svakom pacijentu posebno, u zavisnosti od stepena i oblika zakrljivenja kičmenog stuba.

Cilj šrot vežbi je derotacija, ispravljanje i stabilizacija kičenog stuba u trodimenzionalnoj ravni. Šrot metodom se postiže zaustavljanje napredovanja skolioze i korekcija nastalog zakrivljenja kičmenog stuba. Pored toga, ovim vežbama se ublažavaju i elimišu bolovi, jača vitalni kapacitet pluća, poboljšava držanje tela. Sam postupak se svodi na primenu vežbi pod nadzorom specijalizovanog lica, fizioterapeuta posebno edukovanog za ovakve tretmane, tzv. schroth terapeut. Dinamičke vežbe za skoliozu dopunjene su vežbama disanja, sa akcentom na jedno plućno krilo, odnosno na konkavnu, zakrivljenu stranu grudnog koša. Pošto je za pacijenta zakrivljenje postalo prirodan položaj kičme, on se uči da bude svestan svog držanja. On mora da se trudi da se pravilno drži, iako to za njega nije prirodno. Dužina primene šort metode zavisi od svakog konkretnog deformiteta.

Krajem 20. veka Katharina Schroth je razvila trodimenzionalni tretman za korekciju skolioze. Od 1921. godine započinje novi oblik neoperativnog lečenja skolioze, koji se sastoji od specifičnih posturalnih korekcija, korektivnog obrasca disanja i korekcije posturalne percepcije. Iako mehanika ne igra malu ulogu, po prvi put se skolioza nije posmatrala samo kao mehanička promena.

Katharina predstavlja senziomotorne kinestetičke principe koje je moguće implementirati u tretman. Ovi principi koriste aktivnu korekciju, kako bi se razvila svest o držanju u toku svakodnevnice i na taj način sprečilo ponašanje koje može uticati na dalje pogoršanje skoliotične krivine.