Iščašenje čašice kolena

Patelarna ili čašična kost povezuje mišiće butine s prednjim delom potkolenice, odnosno s donjim delom noge. Čašica klizi kroz mali žleb na butnoj kosti – poznat kao femoralni žleb ili trohlea, kada mišići rade na pomaganju fleksije i ekstenzije kolena. Kad čašica ne klizi glatko kroz žleb, smatra se da je nestabilna i da je u povećanom riziku od iščašenja.

Glavni uzroci iščašenja čašice su snažni udar i pad, međutim, kod pacijenata s predispozicijom za iščašenje uzrok može biti i jednostavno uvrtanje kolena. Glavni znaci da je došlo do iščašenja su: Izvijanje kolena, Vidljivo deformisano koleno Razni simptomi su prisutni nakon iščašenja čašice. Simptomi se razlikuju od pacijenta do pacijenata i uvek zavise od težine povrede. Simptomi uključuju: Bol, otok, pucanje ili krckanje pri kretanju. Ključ efikasnog lečenja ovih simptoma je da se prvo čašica vrati na mesto. To se može desiti spontano, ili će to morati da uradi ortoped. Posle nameštanja je moguće primeniti niz opcija za lečenje.

Uvek je poželjno nehirurško lečenje iščašenja čašice kolena. Neke od mogućnosti koje bi ortoped mogao prepisati su:

1. Fizikalna terapija :.Jačanje mišića noge pomaže stabilizaciji čašice kolena.

2. Steznik za koleno: Pomaže zadržavanju kolena u savršenom anatomskom položaju. On ograničava uvijanje, okretanje, i krivljenje kolena.

3. Odmor i promene aktivnosti. Potrebno je prestati sa aktivnostima koje vode ovakvim pokretima, ili ih izmeniti.

4. Operativno lečenje.

 Operacija može stabilizirati koleno i smanjiti rizik od ponovnog iščašenja čašice. Doktor će prvo namestiti čašicu kolena na svoje mesto. Posle toga postoje dve opcije lečenja:

1. Konzervativno lečenje: Čašica kolena se stabilizuje nekoliko nedelja uz pomoć steznika ili zavoja. U isto vreme se započinje i fizikalna terapija. Cilj fizikalne terapije je jačanje mišića koji podupiru čašicu kolena.
2. Hirurško lečenje: Lekari operišu koleno da bi stabilisali čašicu kolena. Tokom operacije mogu se lečiti i ozlede hrskavice ili kosti, kao i ispraviti neusklađenosti. I nakon operacije se radi fizikalna terapija.

 Pri prvom iščašenju zgloba kolena obično se primenjuje konzervativni pristup. Ako se iščašenje ponovi dva ili više puta, obično se razmatra operacija

Preporučljivo je razgovarati sa svojim ortopedom o prednostima i nedostacima hirurgije, a zatim ih i samostalno razmotriti. Osnovne vrste operacija su:

1. Operacije zglobne kapsule i prapadajućih ligamenata. Ova operacija obuhvata zatezanje ili zamenu delova čašice i ligamenata koji stabilišu čašicu sa unutrašnje strane kolena, posebno uključujući medijalni patelofemoralni ligament – MPFL. Taj ligament se obično pokida pri prvom iščašenju čašice kolena. On se može zameniti delom tetive uzete sa zadnjeg dela mišića butine. Ovaj postupak bi trebao osigurati da čašica ne isklizne lako u bočnom smeru.
2. Operacija na kostima da se isprave anatomske nesuklađenosti. Ove procedure mogu produbiti trohlearni žleb čašice. Takođe je moguće pomeriti tetivu čašice na potkolenici u stranu. Cilj ovog postupka je da se zadrži čašica kolena u žlebu prilikom pritiska na nju. Ponekad se osa poravnanja noge koriguje ispravljanjem butne kosti i potkolenice i stabiliše se pomoću ploče.

Operativna procedura praćena fizikalnim tretmanom je uspešna u oko 88% slučajeva.

Nakon procedure pacijent je sposoban da se vrati u svakodnevnim fizičkim aktivnostima, a oko 88% se vraća i profesionalnom sportu kojim se pre bavio.

Komplikacije u vidu infekcije, sporog zarastanja rane kao i ponovljeno iščašenje čašice se javljaju u manje od 10 % slučajeva, ali su blagog inteziteta, lako se zbrinjavaju, te vrlo retko ostavljaju posledice.